Vaš dom je Vaše sigurno mesto – mi smo tu da Vam to garantujemo i da Vam omogućimo miran san
Kod osiguranja imovine predmet osiguranja je materijalno dobro – stvar, čija se vrednost može novčano iskazati, te se i materijalne štete koje nastaju takođe izražavaju u novcu.
Cilj osiguranja imovine je naknada štete u odgovarajućem novčanom iznosu, pri tome se mora uvažavati princip obeštećenja, po kome se iz osiguranja ne može naplatiti više od iznosa štete koja je nastala. Kod osiguranja imovine postoji materijalni interes da se šteta koja može nastati na nekom dobru nadoknadi. Takođe se vodi računa da se materijalna dobra osiguravaju samo na iznos njihove realne vrednosti.
Osnovna načela osiguranja imovine:
Materijalna vrednost predmeta osiguranja
Načelo obeštećenja
Načelo materijalnog interesa
1. Materijalna vrednost osiguranih stvari se može izraziti u novcu. Šteta koja nastaje na njima takođe je procenjiva i ima karakter materijalne štete.
2. Osiguranje ne može biti izvor zarade i bogaćenja, tj. sticanja sredstava preko procenjenog iznosa štete. Odstupanja nastaju samo kada ih zakon dopušta i ako ih stranke posebno ugovore. Smatraju se kao odstupanja od načela obeštećenja:
Osiguranje nove vrednosti
Osiguranje izgubljene dobiti
Osiguranje na ugovorenu/taksiranu vrednost
3. Pravo na naknadu kod osiguarnja imovine mogu imati samo ona lica koja u momentu nastanka štete imaju status osiguranika, tj. materijalni interes da se šteta ne dogodi (vlasnik, hipotekarni poverila, zalogoprimac, i sl.). Lica koja imaju samo status ugovarača osiguranja nemaju pravo na naknadu iako plaćaju premiju osiguranja. Postojanje interesa se zahteva u momentu nastanka osiguranog slučaja na strani lica koje pretenduje na naknadu iz osiguranja.
U slučaju postojanja više ugovora o osiguranju istog predmeta, zbir svih naknada iz osiguranja ne sme preći iznos štete.
Saosiguranje – ugovor je zaključen sa više osiguravača, koji su se sporazumeli o zajedničkom snošenju rizika, svaki osiguravač odgovara osiguraniku za potpunu naknadu.
Saosiguranje je neophodno razlikovati od višestrukog osiguranja, to jest kada je neki predmet osiguran kod nekoliko osiguravača od istog rizika, za isti interes i na isto vreme. U saosiguranju se zaključuje jedan ugovor o osiguranju, a kod višestrukog osiguranja zaključuje se nekoliko samostalnih ugovora. Pri tom pojedini osiguravači u trenutku zaključenja ugovora ne znaju za ostale ugovore.
Kao što smo već napomenuli, postoji dvostruko i višestruko osiguranje.
Ako je jedna stvar osigurana kod dva ili više osiguravača od istog rizika, za isti interes i za isto vreme, tako da zbir svota osiguranja prelazi vrednost osigurane stvari u pitanju je DVOSTRUKO osiguranje. Osiguranik ima pravo na naknadu od svakog osiguravača, ali ukupno ne više od iznosa štete.
Ako je jedna stvar osigurana kod dva ili više osiguravaca od istog rizika, za isti interes i za isto vreme, tako da zbir svota osiguranja ne prelazi vrednost osigurane stvari u pitanju je VIŠESTRUKO osiguranje, dok svaki osiguravač odgovara u potpunosti za obaveze, koje je preuzeo.